U životu je mnogo nevažnih stvari. Među važnijim je ono u što vjerujete. I zašta se borite. Time stičete dobro ime, a to je teško u ovoj pustopoljani, što se Zemlja zove.

Naš Marko je to uspio. Na ponos svoje porodice, njegovih prijatelja i poznanika.
Ako bih trebao izdvojiti četiri glavne Markove osobine bili bi to dobrota, skromnost, objektivnost i pravednost. Crnogorski šahisti, pored dobrih odnosa i druženja, imaju i svoje prepirke. Svak misli da je u pravu. Dok ne dođe Marko. On je presuđivao pravedno. Poslije njegovih odluka više nije bilo rasprave. U vremenu kada je odgovornosti sve manje, njegov odnos prema obavezama bio je uzor.

Ispričaču vam jednu anegdotu. Marko i ja smo igrali u istoj ekipi koja se borila za zlatnu medalju na Radničkoj šahovskoj Olimpijadi. Ostala je da se igra samo jedna partija – Markova. Ukoliko remizira mi smo šampioni. On je imao dobijenu poziciju i dovoljno vremena. Ali, sav se preznojio. Uspio je da savlada protivnika, osvojili smo šampionski pehar, a on mi je rekao da mu je to bila najteža šahovska partija. Ne zbog zlata, nego zbog odgovornosti prema nama saigračima iz ekipe.Nije htio da nam pokvari radost. Takav je bio Marko Marković.

Lako je voljeti sebe. Teško je voljeti druge. A Marko je volio ljude i na njih prenosio svoju plemenitost i dobrotu. Jer i zlo i dobro se šire postupcima, dodirima, namjerama.
Ja često mislim da je čovjek greška Prirode. Da bi ova planeta bila srećnija bez nas. Dok ne upoznam ljude kao što je Marko. Onda shvatim da je suština čovjeka plemenitost  i dobra namjera. Ko nije takav, ili ne želi da bude, udaljava se od svoje esencije.
Punih 17 godina Marko je bio na čelu Šahovskog saveza. To je vrijeme uspjeha crnogorskog šaha. Vrijeme organizacionog i kadrovskog jačanja, popularizacije šaha, novih klubova. Sve uz Markovu pomoć. Utabao je staze, postavio orijentire, uspostavio sistem i sad nam je u Savezu svima lakše.

Porodici nek je na čast što je imala ovakvog člana, a nama zadovoljstvo što smo se družili sa njim. I učili od njega.

Dragi Marko, neka ti je laka ova crnogorska zemlja. Mi šahisti nikad te nećemo zaboraviti!

Dragan Popadić